Ne znam sta da kazem posle vecerasnjih desavanja u Beogradu. Mogu samo da kazem jedno veliko “IZVINITE!” u ime celog srpskog naroda i da se nadam da je steta makar malo umanjena. Veceras se Srbija po ko zna koji put obrukala u svetu.

            Cudan smo mi narod. Ne umemo ni najmanje da izrazimo zahvalnost prema zemlji i prema njenim gradjanima koji ne samo da su zauzeli najprincipijelniji stav po kosovskom pitanju od svih EX-YU zemalja, nego je cak prisutno i blago saosecanje sa nama. U ovom osetljivom momentu, podrska svakog suseda mnogo znaci. Medjutim, pijana bagra i huligani ocigledno ne umeju da uzvrate lep gest jer su uspeli da nas obrukaju pred ocima sveta.

            Narod koji svoje komsije ponizava na ovaj nacin i koji ne ume da se pristojno zahvali, mora jos puno da uci. Proteci ce jos dosta vode dok se kolektivno ne otreznimo. Nama kao narodu fali kolektivne svesti, da svi disemo i zivimo kao jedan u teskim momentima, da pokazemo svetu da smo jedan normalan, ponosan narod, koji ne odustaje od svoje kulturne i duhovne kolevke.. Medjutim, pouceni mudroscu koju nam je vreme podarilo, mozemo slobodno da izjavimo da nismo ni na pola puta ka stvaranju te kolektivne svesti. Nikada se nismo ujedinili da svi zajedno pravimo pozitivnu promociju Srbije u svetu. Ovih dana smo dosli prilicno blizu toga, postignut je siroki nacionalni konsenzus o kosovskom pitanju, ali izostala je realizacija. Svuda su se mogla videti stranacka obelezja, crne zastave i sl. Ostaje utisak da je sve moglo bolje, lepse i mirnije. Onima koji se pitaju nesto u ovoj zemlji je najbitnije da drze narod pod svojom kontrolom, dok nas normalne niko nista ne pita.

            Da su sve te budale zaista bile patriote, lepo bi se, zajedno sa stotinama hiljada ostalih patriota, prosetali do hrama Svetog Save na Vracaru. Oni isti koji na sebi nose americke patike, jeans, majice, dukseve i jakne (a mozda cak i donji ves) su isti oni koji su zapalili zgradu americke ambasade i napali hrvatsku ambasadu. Mozda su rane rata previse sveze, i razumem da je narod gnevan na sve sto se izdesavalo, ali nije ovo nacin za razracunavanje sa prosloscu. Ne mogu da nadjem izgovor za njihove poteze veceras.

            Zao mi je sto zivim u drustvu koje masovno glasa za radikale. Zao mi je sto je veceras ambasada Hrvatske napadnuta, bez ikakvog povoda. Zao mi je sto imamo nesposobnu policiju i zandarmeriju koja nije sve ovo na vreme sprecila, a znala je da ce ovoga doci. Stoga vas najljubaznije molim da probate da shvatite da ima i nas normalnih. Verujte, nije lako ziveti u istoj zemlji sa likovima koji nas brukaju po svetu. Zapravo, sinoc je veliki deo ljudi pokazao da ume da iskaze svoje nezadovoljstvo ovom istorijskom nepravdom na miran i dostojanstven nacin. Ali, u senci svega toga, sve te pozitivne energije i kolektivne tuge, ostala su paljenja po Beogradu i ta negativna slika je obisla svet.

            Ovim elektronskim glasilom, ja, bloger The World is Mine, iz Republike Srbije, najdublje se izvinjavam hrvatskom narodu i drzavljanima Republike Hrvatske na svoj materijalnoj i emotivnoj steti koju su moji pojedini sunarodnici veceras pocinili na vasoj ambasadi. Nadam se samo da imate razumevanja za nas prosecne koji zelimo da zivimo u dobrosusedskim odnosima i da necete omrznuti sve sto je srpsko. Ne stidim se svog porekla, ponosan sam na svoj narod i na soje poreklo, ali ne mogu da shvatim da neko pali tudju imovinu.